1899 - 1800Serbia

Dr Milan Jovanović Batut je jedinstveni i neprevaziđen zdravstveni prosvetitelj i vasptač, koji je snagom svog morala, talenta, uma, truda, upornosti i istrajnosti ostvario je dela neprolazne vrednosti. Po sopstvenom priznanjiu, svoj život je podredio narodu. Ne samo svom. Bio je i ostao omiljeni učitelj zdravlja. Rođen je 1847. god u Sremskoj Mitrovic, a umro 1940. god u Beogradu. Do mature Batut se školovao u Vojvodini, a 1867. god maturirao je u Osijeku. Studije medicine koje je zbog besparice i obolevanja od tuberkuloze morao privremeno da prekine završio je u Beču 1878. god. Usled napornih ispita pri kraju studija ponovo oboljeva od tuberuloze. Po završetku studija otišao na oporavak u Opatiju. Na stan se usudio da ga primi samo jedan pekar koji se sažalio na Batuta jer mu je odavao utisak čoveka koji neće još dugo živeti. Posle nekoliko meseci, ipak se oporavlja i dolazi u Sombor. Posle Sombora odlazi u Cetinje, gde je radio kao glavni lekar i načelnik sanitetskog odeljenja u Crnoj Gori, potom u Beogradu, Novom Sadu, zatim dugi niz godina u Beogradu.

List „Zdravlje“ čiji je bio izdavač, urednik i pisac tekstova počeo je da izlz 15.januara 1880 godine u Somboru, sa podnaslovom: „List za lekarsku pouku narodu“. Moto lista štampan u zaglavlju glasio je: „Zdravlje je sreća i snaga, a bolest najamnik propasti“. Nastavio je da ga izdaje na Cetinju dok je službovao u Crnoj Gori. Tokom boravka na Cetinju, za Batuta počinje da se interesuje Beograd, i on kao stipendista srpske vlade, uz zalaganje dr Vladana Đorđevića, odlazi na usavršavanje u inostranstvo od 1882 do 1885 godine, najpre u Nemačku (Berlin, Minhen), potom u Francusku (Pariz), Engleskoj (London) gde je posebno proučavao probleme higijene i bakteriologije. Učio je kod Maks Jozef fon Petenkofera, Roberta Koha, Frensisa Galtona i Luj Pastera. Još kao mladom lekaru ponuđeno mu je mesto šefa bakterioogije na Karlovom Univerzitetu u Pragu, jednom od tri najstarija u Evropi, koje bi mu obezbedilo profesorsku karijeru i lagodan život, međutim Batut je odbio to mesto i krenuo u višedecenijsku borbu za osnivanje Medicinskog fakulteta u Beogradu još 1899. godine, pišući o potrebi osnivanja i na briljantan način pružajući dokaze za svaki osporavani argument. Borio se protiv mnogih oprečnih mišljenja nevelikog lekarskog staleža, a a realizaciju ideje i pozitivnu odluku prekinuli su ratovi (1912-1918).

Osnovan 1919. god, beogradski Medicinski fakultet počeo je sa radom 1920. godine čiji je Batut bio prvi dekan. Osnivanje beogradskog Medicinskog fakulteta smatra se jednom od najvećih Batutovih zasluga. Batut je svoju profesorsku karijeru započeo kao predavač higijene i sudske medicine na beogradskoj Velikoj školi, preteči Univerziteta u Beogradu. 1892. godine primadužnost rektora Velike škole, a 1905. godine piše Zakon o Univerzitetu, u kojem pominje i medicinski fakultet. Bio je predsednik Srpskog lekarskog društva, Jugoslovenskog lekarskog društva čiji je i osnivač, podržao je osnivanje Društva za čuvanje narodnog zdravlja, bio je predsednik i član Glavnog sanitetskog saveta, član Centralnog statističkog odbora, član Književno umetničkog odbora Narodnog pozorišta, presednik komisije za polaganje profesorskog ispita, jedan od osnivača Srpske književne zadruge (1892), Društva za plamiranje (kremiranje) „Oganj“ (1904), jedan od najstarijih i najuglednijih saradnika lista „Politika“, sarađivao je u Matici srpskoj, bio je urednik Srpskog arhiva za celokupno lekarstvo (1885). Svoim radomobuhvatio je široku lepezu aktivnosti javnog, lekarskog, raktičnog, naučnog i društvenog rada. Bio je sjajan govornik, inicijator, organizator, propagator medicinskog znanja i nauke, autor stručnih medicinskih dela, zdravstveni zakonodavac i dzravstveni etnolog. Prvi je pristupio prikupljanju i obradi naše narodne medicinske terminologije koja se smatra njegovim životnim delom. Bio je naš najuporniji i najplodonosniji zdravstveni prosvetitelj napisavši 57 knjiga i brošura, na stotine članaka: „Muž i žena“, „Pouka o čuvanju zdravlja“, „Bukvica zdravlja“, „Branič od zaraza“, „Građa za medicinsku terminologiju“, „Pijanstvo“, „Trudna žena“, „Porodilja“, „Dete u prvoj godini života“, „Seljačka kuća“, „Medicinski fakultet u Srbiji“, „Luj Paster“, itd.. Počeo je sa pisanjem u mladosti u Sremskim Karlovcima uređujući đački časopis „Venac“, a 1867. god novosadska „Danica“ objavila je njegovu prvu pesmu. Kao student 1872. godine napisao je raspravu u Rokitanskom, slavnom Čehu, svom profesoru patologije u Beču i pokretaču bečke renesanasne medicine. 1877. godine Matica srpska izdaje Batutovo nagrađeno delo „Zdravlje i napredak naše dece“. Batut je znao da kaže: „Znanje treba da prodre u narod. Kako? Knjiga se mora narodu dodvoriti, a koja to ne ume, ili neće, slabo će se primiti, ma bila najčistija i najjasnija istina“. Batutove knjige su prevođene na češki i bugarski jezik. Tokom života stekao je najviša državna odlikovanja, a bio je nosilac i francuskog oficirskog krsta Legije časti i češkog ordena Belog lava. Stekao je brojne diplome, među kojima i četiri počasna doktorata medicine: beogradskog (1926), bečkog (1927),zagrebačkog (1931) i praškog (1938) univerziteta. Posebno poštovanje ukazali su mu Česi 17. juna 1938. godine dodelivši mu počasni doktorat, ne u Pragu, nego u Beogradu na svečanosti na Univerzitetu. Tom prilikom donete su sa Karlovog univerziteta insignije (rektorska znamenja), a iz Praga su došli rektor, dekan Medicinskog fakulteta, šef rektorske kancelarije i promotor. To se nikada nije dogodilo u šestovekovnoj tradiciji (1348) Praškog univerziteta. Najveći deo svog rada posvetio je zdravlju dece i porodice, shvatajući odroman značaj porodice za svakog pojedinca i opstanak naroda. Jačina ličnosti, beskompromisnost i hrabrost omogućile su Batutu da odoli mnogim pritiscima i ostane dosledan sebi i svojim uverenjima. Zadržao je bistar um do kraja života. Poslednje tri godine svog života živeo je povučeno, i vredno pišućina svojoj terasi, sve do smrti 11. septembra 1940. godine.

Poslednji intervju sa Batutom objavljen je 13. januara 1940. godine u listu „Pravda“. Dr Milan Jovanović Batut je posedovao nesumnjiv književni dar i sa ogromnom ljubavlju pisao je knjige za narod. Uspeo je da poživi 93 godine govoreći : „I u trošnom čamcu se može daleko otploviti“. Jedna od najpoznatijih Batutovih rečenica: „ Ne mora čovek imati krila genija da se popne nebu pod oblake. I smišljenim i istrajnim korakom može se popeti na te visine“.

 

 

Reference:

  1. Zbornik radova Prvog međunarodnog kongresa „Ekologija, zdravlje, rad, sport“ Banja Luka, 18. 07. 2006. godina, str. 279-282
    „U čast prof dr. Milana Jovanovića Batuta povodom devedesetogodišnjice“,Zepić Milutin, Srpski arhiv za celokupno lekarstvo, Beograd 1937. godina.

Photo: http://www.medicicom.com/sites/default/files/styles/large/public/Dr%20Milan%20Jovanovic%20Batut.jpg?itok=zVR31LvV